Нефролошка секција Српског лекарског друштва основана је 1967. године, а за председника је избран професор др Василије Јовановић. Због малог броја чланова састанци секције су се првих година одржавали ретко. Ипак је, захваљујући ангажовању водећих нефролога, до 1972. уписано 40 лекара у чланство Нефролошке секције и од те године секција ради веома активно, а број њених чланова се непрекидно повећава.

Нефролози Војводине основали су почетком 1980-тих године Нефролошку секцију Друштва лекара Војводине, а 1999. године педијатри-нефролози Педијатријски актив Нефролошке секције СЛД.

Председноштво Нефролошке секције и њени чланови били су иницијатори и активно су учествовали у оснивању Удружења нефролога Југославије (1975), Удружења медицинских сестара и техничара који раде у нефрологији и хемодијализи (1989), Балканског удружења нефролога (Balkan Cities Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs – BANTAO, 1994), Удружења нефролога Србије (2002).

Секција је самостално или у заједници са сродним удружењима и секцијама, Одбором за ендемску нефропатију Српске академије наука и уметности, катедрама за последипломску наставу из нефрологије Медицинских факултета у Србији и појединим клиникама организовала и сарађивала у организацији бројних научних састанака и конгреса: више Конгреса и Научних састанака нефролога Југославије, Првог конгреса нефролога Србије и Црне Горе, EDTA конгреса 1991. године, шест Симпозијума о ендемској нефропатији Српске академије наука и уметности, петанест симпозијума познатих као Мајски дани нефрологије у Нишу, пет интерсекцијских састанака нефролога и уролога - Дани нефрологије и урологије у Врању, првих Школа дијализе у Лесковцу, два BANTAO конгреса, четири састанка "Up-Date in Nephrology" у сарадњи са ERA-EDTA и ISN, два састанка са Удружењем нефролога Македоније.